Tuđi

TUĐI

Mrak i šuma, i ništa više

A ja sam postao sve manje svestan.
Brisan prostor na božur miriše.
Samo pusti Gazimestan.

Moj grad daleko, ja u tuđini,
Prljav i znojav sate brojim
Ne mogu više u toj prašini,
Ali ne mogu ni da stojim.

Pokislo srce, smrznuta duša,

Ispošteno telo molitvom hranim.
Ima li ko na nebu da sluša,
čiju zemlju i od koga branim?

U beskrajnoj noći, još se pitam,

čemu su me to do sada naučili
I zašto njemu sve više hitam,
Dosta su me na ovom svetu mučili.

Da li junaci u barama leže?

Da li su zlotvori postali ljudi?
Ili su pobednici oni što beže.
Naša ili tuđa zemlja će da sudi!

Autor

Miloš Radosavljević Šomi

Pixabay.com