POSLEDNJI LET
Tvoje sam boje hteo,
Da obojim sav moj svet.
Druge sam tuge deo,
Još jedan poslednji let.
Prljava bara smara,
Predugo usred gliba.
Glava što ćuti muti,
Zauvek nema je riba.
Sudbina stara vara,
Bez vrata ostavlja prag
A tvoga lica skica,
Zluradi prikriva trag.
Noćas me bura gura,
U duboki vrtlog bez dna
I spade maska od praska,
Košmarom prožetog sna!
Za tvoje se boje molim,
Ili mi valja mret…
Grudima golim volim,
Još jedan poslednji let!
Autor
Miloš Radosavljević ŠomiPixabay.com |
Нема коментара:
Постави коментар