PROLEĆNI AKORDI
Da stvore pesmu koju tebi darujem!
Još čujem muziku od noćašnjeg veselja
Dok zavesu cepa uporni zrak,
I soba nekako postaje belja
Preti da zauvek otera mrak.
Gledam, a još mi nije jasno šta vidim.
Da li će umetnik u tišini mret?
Možda se ovoga sveta stidim.
Ali napolju se rađa neki novi svet.
Čarobno je jutro što se s poezijom budi.
Cvetaju stihovi, rađaju se note.
Srce mi ludi dok pevaju ti grudi.
Iz grla se ote, volim te živote!
Nestade muzika od predhodne noći,
I raspomamljena rulja u kojoj carujem.
Prolećni akordi samo će moći,Da stvore pesmu koju tebi darujem!
Autor
Miloš Radosavljević ŠomiPixabay.com |
Нема коментара:
Постави коментар